Priča se da su Egipćani sagradili svoje piramide samo da bi od njih načinili grobove, i da njihova tela, balsamovana spolja i iznutra, samo čekaju da njihove duše dođu posle hiljadu godina i ožive ih. Ali ako je njihova tela trebalo da vaskrsnu, zašto je prva radnja njihovih balsamdžija bila da im kukom probuše lobanju i iz nje izvade mozak? Pomisao na vaskrsavanje bez mozga navodi na sumnju (ako se može upotrebiti to reč) da Egipćani nisu uopšte na to mislili za života; ali treba uzeti u obzir da je većina starih smatrala da se duša nalazi u grudima. A zašto bi duša bila pre u grudima nego na drugom mestu? Zato što zaista prilikom svakog našeg malo plahovitijeg osećanja, u predelu srca osećamo neko širenje iii stezanje, koje je navelo na misao da je to smeštena duša. Ta duša je bila nešto vazdušasto; to je bio lepršavi oblik koji se šetao kuda je hteo, sve dok ne pronade svoje telo.
Verovanje u vaskrsenje mnogo je starije od istorijskih vremena. Atalida, kćer Merkurova, mogla je da umire i vaskrsava Po svojoj volji; Eskulap je vratio život Ipolitu, Herkul Alsestu; Pelopsa, koga je sekirom iskomadao njegov otac, vaskrsli su bogovi. Platon priča da je Hera vaskrsla samo za petnaest dana.
Kod Jevreja, fariseji su prihvatili učenje o vaskrsenju mnogo kasnije posle Platona.
Postoji u Delima apostolskim jedna neobična činjenica koja zaslužuje pažnju. Sveti Jakov i više njegovih sledbenika savetuju svetom Pavlu da, i pored toga gto je hrišćanin, ode u jerusalimski hram i posmatra sve obrede starog zakona „da bi svi znali”, kažu oni „da ono što se priča o tebi nije istina, i da se ti i dalje držiš zakona Mojsijeva”. To je kao da je sasvim javno rečeno: „Idi laži, I I krivo se kuni, idi i javno odriči veru koju propovedaš.”
Sveti Pavle je, dakle, sedam dana odlazio u hram, ali sedmog dana su ga prepoznali. Optužen je da je u crkvu dolazio sa stranim Ijudima da ju je oskrnavio. Eva kako se on izvukao iz toga: .
„A znajući Pavle da je jedan deo sadukeja, a jedan fariseja, lovina na skupštini: ljudi, braćo! ja sam fajrise i sin farisejev; za nad i za vaskrsenje mrtvih doveden sam na sud. ” U celoj toj stvari nije se uopšte radilo o vaskrsenju mrtvih. Pavle je to rekao samo da bi pobunio fariseje i sadukeje jedne protiv drugih.
Stih 7. „A kad on ovo redče, nastade raspra među farisejima i i sadukejima, razdeli se narod.”
Stih 8. „Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela, ni duha, a fariseji priznaju oboje, itd.”
Tvrdilo se da je Jov, koji je vrlo star, poznavao učenje o vaskrsenju. Navode se ove redi: „Znam da je živ moj iskupitelj i da će se njegovo iskupljenje jednoga dana dići nada mnom, ili da ću ja ustati iz praha, i ako se koža ova moja i raščsni, opet ću u telu svom videti Boga.”
Ali više tumača pod ovim redima podrazumevaju da se Jov nada da će se uskoro oporaviti od bolesti i da neće morati stalno da leži na zemlji kao što je ležao. Nastavak dovoljno pokazuje da je to objašnjenje tačno, jer trenutak kasnije Jov dovikuje svojim lažnim i nemilosrdnim prijateljima: „Zašto onda govorite: Gonimo ga?” ili: „Jer ćete reći: Zato što ga gonismo.” Zar se time očigledno ne želi reći: „Pokajaćete se što ste me vređali, kada me budete videli u mom prvobitnom stanju zdravlja i bogatstva.” Bolesnik koji kaže: „Ustaću”, nije time rekao: „Vaskrsnuću.” Davati prisilni smisao jasnim odlomcima, to je najsigurniji način da se nikada ne razumemo, iči da od poštenih Ijudi budemo videti kao Ijudi zle volje.
Sveti Jeronim smatra da je farisejska sekta stvorena malo vremena pre Hrista. Za osnivača farisejske sekte važi rabin Hilel, a taj Hilel je bio savremenik Gamalila, gospodara svetoga Pavla.
Mnogi od tih fariseja verovali su da će samo Jevreji vaskrsavati, a da ostali Ijudi nisu vredni truda. Drugi su podrzavali mišljenje da će vaskrsenja biti samo u Palestini, a da će tela onih koja budu sahranjeni na drugim mestima biti tajno preneta kraj Jerusalima da bi se to spojila sa svojom dušom. Ali, pišući stanovnicima Tesalonije, sveti Pavle im kaže da je„drugi silazak Hristov za njih i za njega, čemu će oni biti svedoci”.
Still 16. „Jer će sam Gospod sa zapovešćuu, s glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvt u Hristu vaskrsnuće najpre.”
Stilt 17. „A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti na oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti..”
Zar ovaj značajan odlomak ne dokazuje jasno da su prvi hrišćani verovali da će videti kraj sveta, kako je u stvari i predokazan kod svetog Luke, čak za ono vreme kada sveti Luka bude još živ? Ako ipak nisu videli taj kraj sveta, ako ipak niko nije vaskrsnuo, ono što je odloženo nije izgubljeno.
Sveti Avgustin veruje da će deca, pa čak i mrtvorođena deca, vaskrsnuti u dobu zrelosti. Origen, Jeronim, Atanazije i Bazilij nisu smatrali da žene sa svojim polom treba da vaskrsavaju.
Najzad, uvek je raspravljano o tome šta smo bili, šta smo i šta ćemo biti.
Otac Malbrant dokazuje vaskrsenje pomoću gusenica koje postaju leptiri. Ovaj dokaz, kao što se vidi, lagan je kao i leptirova krilca od kojih je pozajmljen. Mislioci koji računaju, stavljaju aritmetičke primedbe protiv ove tako dobro dokazane istine. Oni kažu da se ljudi i životinje stvarno hrane i da svoj rast obezbeđuju od biti svojih prethodnika. Telo doveka pretvoreno u prah, rasut po vazduhu, pada na površinu zemlje i postaje povrće ili sir. Tako je Kajin pojeo deo Adama; Enoh se nahranio Kajinom; Jared Enoda; Maleleilo Jaredom; Matusal Maleleilom; i tako se dešava da među nama nema nikoga ko nije progutao deliće našeg praoca.
Stoga je rečeno da smo svi mi ljudožderi. Posle bitke sve postale bezosećajno; ne samo da pobijemo našu braću, već ih posle dve-tri godine sve pojedemo, kada na bojnom polju obavimo žetvu; tako ćemo i mi biti iako pojedeni kada na nas dođe red. Dakle, kada bude trebalo vaskrsavati, kako ćemo svakome vratiti telo koje mu pripada a da ne izgubimo naše? Eto tako kažu oni koji ne veruju u vaskrsenje; ali vaskrsitelji su im odgovorili vrlo umesno.
Neki rabin po imenu Samaj dokazuje vaskrsenje ovim odlomkom iz 17. Izlaska „Ukazao sam se Avramu, Isaku i Jakovu; i obećao im uz zakletvu da ću im dati zemlju Hanansku.”
Međutim, kaže taj veliki rabin, Bog im i pored zakletve nije dao to zemlju; što znači da će oni vaskrsnuti da bi u njoj uživali i da bi zakletva bila ispunjena. Duboki filozof don Kalme nalazi još sigumiji dokaz u vampirima. On je video vampire koji su izlazili iz groblja i išli da sisaju krv uspavanim ljudima; jasno je da nisu mogli sisati krv živih, ako su oni sami još uvek bili mrtvi; prema tome, oni su vaskrsli: to je nepobitno. Još jedna stvar je sigurna, a to je da će svi mrtvi, na sudnji dan, kako kaže Talmud, hodati pod zemljom kao krtice, da bi se u dolini Josafatovoj, koja je između Jerusalima i Maslinove gore, pojavili na sudu.
Biće jako tesno u toj dolini; ah tela samo treba smanjiti srazmemo, kao Miltonovi đavoli u dvorani Pandemonijuma. To vaskrsavanje obaviće se uz zvuke trube, kako kaže sveti Pavle. Moraće obavezno biti veća truba, jer čak se ni grrnljavina ne čuje više od tri do četiri milje u krug. Postavlja se pitanje koliko će biti truba: teolozi još nisu izračunali; ali će izračunati. Jevreji kažu da je kraljica Kleopatra, koja je bez sumnje verovala u vaskrsenje kao i sve gospode tog doba, pitala nekog fariseja da li će vaskrsavati nagi. Učenjak joj je odgovorio da će biti lepo obučeni, isto kao što i posejano žito, iako mrtvo u zemlji, niče sa klasjem, svilom i kotuhicom. Taj rabin je izvrstan teolog; on je razmišljao kao don Kalme.
Odlomak iz djela: Francoist Voltaire, Filozofski rječnik, Edicija, Beograd, 2009., str. 48-51.
Priredio: Resul S. Mehmedović
Dialogos.ba
