Stranke većinom posluju kao firme: SDA u 2015. ostvarila prihod od 4, a SDP od 2,9 miliona KM

Revizorski izvještaj je pokazao da je Stranka demokratske akcije (SDA) u 2015. godini ostvarila najveće prihode i to u iznosu od 4,05 miliona KM. Najveći dio tog novca SDA je dobila iz budžeta i to 3,2 miliona KM, a zatim od priloga fizičkih osoba u iznosu od 532.949 KM. U toku 2015. SDA je od članarine prihodovala nešto više od 95.000 KM.

Zaradili su u SDA i od prihoda od poklona nešto više od 20 hiljada KM, a imali su i prihode od imovine od 60 hiljada KM. Ukupni rashodi stranke iznosili su 3,8 miliona KM.

Odmah iza SDA po prihodima u 2015. godini je Socijademokratska partija (SDP) s prihodom od 2,9 miliona KM. Najviše su prikupili sredstava iz budžeta, a zatim od članarine, i to blizu 400 hiljada KM. Od imovine su prihodovali 610 hiljada KM. Zanimljivo je da je Socijaldemokratska partija rashodovala više nego što je imala sredstava na raspolaganju. Tako su u 2015. potrošili 3,2 miliona KM.

Prihodi HDZ-a su iznosili 1,8 miliona KM, od čega je većina iz budžeta. Rashodi te stranke su iznosili blizu 1,5 miliona KM. Nešto manji ukupni prihod je Saveza za bolju budućnost (SBB) i to u iznosu od 1,6 miliona KM. SBB je imao prihode od članarine 42 hiljade KM, a priloge od pravnih osoba 50 hiljada KM, dok iz budžeta dobijaju blizu 1,5 miliona.

Kada je riječ o Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ukupni prihod u 2015. godini iznosio je 1,7 miliona KM, a zanimljivo je da SNSD ima najveći prihod od članarina i to 311 hiljada KM.

Identičan prihod od članarina ima i Srpska demokratska stranka (SDS), dok ukupni prihod iznosi 1,5 miliona KM.

Nijedna stranka koja je u vlasti, niti glavne opozicione stranke, nisu iskazale da imaju neko zaduženje kod banaka, iako je evidentno da mnoge stranke više troše nego što prihoduju.

Sve stranke u vlasti, ali i opozicija, su kršile zakon o finansiranju i to najčešće članove 5, 6, 8, 11 i 12 Zakona o finansiranju političkih stranaka.

To znači da stranke nisu vodile evidenciju o prijemu članarina i dobrovoljnih priloga, niti su donatorima izdavale bilo kakve potvrde. Zatim, stranke nisu ažurno vodile evidenciju o svojim prihodima i rashodima, donacije nisu uplaćivane na transakcijske račune centrala stranaka, a zanimljivo je da su i određene privatne kompanije finansirale političke stranke, iako su s organima izvršne vlasti sklapale ugovore o nabavci.

Kompletan izvještaj o finansijskom poslovanju političkih stranaka možete pročitati ovdje.