logo
VGT

Od koga se brani srpski jezik?

Objavljeno prije 1 mjesec . u uto, sep 19th, 2017

Da li je potrebna zaštita srpskog jezika i pisma, kakvu najavljuju idejni tvorci Deklaracije o opstanku srpskog naroda, koja bi u novembru trebalo da se nađe pred poslanicima skupština Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska?

Donošenje Deklaracije o opstanku srpskog naroda zvaničnici u Beogradu objašnjavaju namerom da se zaštiti identitet srpkog naroda, pravdajući se da tako nešto duguju i Vuku Stefanoviću Karadžiću, reformatoru srpskog jezika.

„Mislim da srpski jezik i pismo nisu ozbiljno ugroženi da bi se sada moralo raditi na njihovom opstanku“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) lingvista Ranko Bugarski.

Naš sagovornik primećuje da je teško razumeti kako se i zašto donosi jedan ovakav dokument najavljen kao Deklaracija o opstanku srpskog naroda sa naknadnim objašnjenjem da se odnosi na kulturu, tj. zaštitu srpskog jezika i pisma. Bugarski u ovoj ideji ne vidi lingvističke razloge.

„Tačno je jedino da se ćirilica već neko vreme iz određenih razloga, istorijskih, civilizacijskih i drugih, donekle povlači pred latinicom, ali to nikako ne znači da je ćirilica na smrt bolesna kao što je neki sad prikazuju. Mislim da je sve to više politički motivisano nego iskrenom brigom, mada naravno toga takođe ima negde, ali u suštini ipak mislim da je to više politički motivisan potez i poziv“, navodi Bugarski.

On međutim, kaže da ćirilica nije ozbiljno ugrožena sve dok je po Ustavu obavezna u službenoj upotrebi, dok je prvo pismo po kome se opismenjuju đaci u školama u Srbiji, dok su udžbenici u osnovnom obrazovanju, osim onih na jezicima nacionalnih manjina, na ćirilici. Sve dok je tako, smatra Bugarski, svaki razgovor o tome da je ćirilica toliko ugrožena da je potrebno donositi deklaracije o njenoj zaštiti preteran.

„To se može regulisati kroz jedan normalan odnos prema jeziku i pismu, kroz negovanje jezičke kulture, a pre toga osnovne pismenosti jer u zemlji u kojoj veliki procenat stanovništva je funkcionalno nepismen ima, po meni, prečih poslova nego što je naglašeno insistiranje na velikoj ugroženosti ćirilice“, navodi Bugarski.

Mnoštvo upitnika oko Deklaracije: Milorad Dodik i Aleksandar Vučić

Mnoštvo upitnika oko Deklaracije: Milorad Dodik i Aleksandar Vučić

Na sastanku predsednika i premijera Srbije i Republike Srpske, početkom septembra, dogovoreno je formiranje tima koji će pisati dekleraciju o opstanku srpske nacije i Srba. Ta deklaracija će, po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, obuhvatiti „pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pravo na izučavanje i negovanje srpske kulture, istorije i slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na sprskom jeziku“.

Prethodno je, početkom avgusta, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, nakon sastanka Aleksandra Vučića sa predstavnicima Srba iz regiona, izjavio da će na jesen Srbija i Republika Srpska izaći sa deklaracijom o zajedničkom i objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju minimuma nacionalnih principa za opstanak srpske nacije i naroda.

Međutim, ovako najavljena deklaracija, iako se ne zna njen sadržaj u celini, za mnoge ima politički karakter.

Za književnog kritičara Vladimira Arsenićaovakva Deklaracija je neka vrsta nastavka politike 90-ih godina prošlog veka.

„Politike podela, politike pozivanja na neko tzv. jedinstvo da bi se javno mnenje pripremilo za neke druge stvari. Čini mi se da se uz pomoć ove Deklaracije sklanja pažnja sa realnih problema, a to su socijalni problemi i problemi koji se tiču Kosova“, ocenjuje Arsenić.

Odgovarajući na primedbe i kritike, koje su se u međuvremenu čule, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju sa otvaranju 84. Vukovog sabora u Tršiću, rodnom mestu Vuka Karadžića, poručio da Deklaracija o opstanku srpskog naroda nema nikakve veze sa hegemonizmom i šovinizmom.

„Zluradima još jednom poručujem da Deklaracija nema nikave veze ni sa kakvim hegemonizmom i šovinizmom već Deklaracija i svi ostali koraci imaju za cilj samo i jedino da pravovremeno i adekvatno zaštite srpski jezik i pismo kao jedan od nabitnijih delova celokupne srpske kulture. Da zaštitimo i sačuvamo srpski narod, a to ne može, a i da hoće, neće uspeti da nam zabrani niko“, rekao je Vučić.

Pisac Filip David smatra da će ova Deklaracija o opstanku srpskog naroda podići tenzije u regionu.

„To je na neki način nastavak Memoranduma. To su neki postupci koji dokazuju samo da se nismo opametili, odnosno naša vlast, da ponavlja greške iz prošlosti. A videćemo kad se pojavi ta deklaracija šta će sadržati. I iako se stalno govori da je to deklracaija o jeziku, o položaju Srba u regionu i tako dalje mi znamo iz prošlosti da događaji u kulturi često prethode nekim političkim tenzijama. Tako je počeo i raspad Jugoslavije“, navodi David.

Jedan od alarmantnijih primera upotrebe jezika i pisma u političke svrhe zabeležen je nedavno u Hrvatskoj kada u Vukovaru nisu želeli dvojezične table na gradskim ustanovama, institucijama, trgovima i ulicama koje su sadržale i natpise na ćirilici.

Specijalna policija čuva tablu na dva pisma u Vukovaru

Specijalna policija čuva tablu na dva pisma u Vukovaru

Svuda postoji neka zloupotreba jezika i pisma, primećuje Filip David, inače potpisnik Deklaracije o zajedničkom jeziku(o postojanju zajedničkog policentričnog jezika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji).

„Ja pripadam onima koji se zalažu za to da jezičke varijante postoje, ali da su to slični jezici i kad bi se to prihvatilo to bi oslabilo tenzije u regionu, počela bi kulturna saradnja na nekom drugom nivou, ali nacionalne strasti su ovde i suviše jake još uvek tako da to ne možemo očekivati u skorijoj budućnosti“, smatra David.

Prema ranijim najavama Deklaraciju o opstanku srpskog naroda i nacije trebalo bi da predstave predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike SrpskeMilorad Dodik na jesen, 25. ili 26. novembra, „kada ulazimo u stotu godišnjicu prisajedinjenja Srema, Banata i Bačke Kraljevini Srbiji, ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine SHS.“

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

    RSE

Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh