Lideri EU Zapadnom Balkanu: Brexit neće zaustaviti proširenje

Držaćemo svoju reč i nastavićemo da radimo na stabilnosti i sigurnosti na Balkanu, a zemljama regiona poručujemo da se proces proširenja Evropske unije nastavlja, poručio je po završetku Samita o Zapadnom Balkanu u Parizu, predsednik Francuske Fransoa Oland.

On je na konferenciji za novinare istakao da su bila opravdana pitanja zemalja Zapadnog Balkana kako stvari stoje u vezi sa procesom širenja EU posle referenduma u Velikoj Britaniji i kako će to uticati na te države.

„Bilo je bitno naglasiti da odluka Velike Britanije ni na koji način neće uticati na angažovanje EU prema balkanskim zemljama, u skladu sa uslovima koji su pred njih postavljeni“, podvukao je Oland.

On je istakao da je EU mirovni projekat, a da su sve zemlje regiona iskusile građanski rat, nacionalizam i ekstremizam, te da znaju ceniti mir.

Da bi se išlo dalje u evropskom procesu, kako je dodao, neophodno je primeniti reforme, a one moraju učvrstiti vladavinu prava, pospešiti borbu protiv kriminala, i ojačati saradnju među zemljama regiona.

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini istakla je da je na Samitu u Parizu potvrđeno da će proces širenja biti nastavljen.

Ona je, u izjavi novinarima, posle završetka Samita, istakla da je ovaj sastanak sa liderima regiona održan u specijalnom trenutku u kojem je bilo veoma važno da EU iskaže potvrdu opredeljenosti da nastavi proces širenja.

Mogerini je kazala da EU na dnevnom nivou sarađuje sa svakom zemljom regiona kako bi se postigli koraci u pravcu evropske integracije.

Srbiji zeleno svetlo za nastavak pregovora

Na Samitu u Parizu Srbija je dobila zeleno svetlo za dalji nastavak evrointegracija. Evropski komesar za proširenje Johanes Han potvrdio je da je Hrvatska dala saglasnost za otvaranje dva poglavlja u pregovorima Srbije o priduživanju EU, čemu se do sada protivila.

Mandatar za sastav nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu da će pristupna poglavlja 23 i 24 u pregovorima za članstvo Srbije u EU biti otvorena 19. jula.

“Nemačka kancelarka Angela Merkel je čestitala Srbiji i zamolila sve da podržavaju Srbiju na evropskom putu, a ne da je ometaju, da ne ometamo jedni druge”, rekao je Vučić, oceniviši sastanak kao dobar.

Ministar inostranih poslova Hrvatske Miro Kovač izjavio je u Parizu da je pitanje oko otvaranja poglavlja 23 u pristupnim pregovorima Srbije blizu rešenja, kao i da je uveren da će poglavlja biti moguće otvoriti u julu.

„Očekujem da ćemo ovih dana moći da se dogovorimo kada će biti organizovana Međuvladina konferencija kako bi se otvorila poglavlja 23 i 24 u pregovorima EU sa Srbijom. Uveren sam da će se u julu otvoriti ta poglavlja. Blizu smo rešenja, ali sve što je za nas važno ušlo je u pregovaračku poziciju EU”, rekao je Kovač.

Upitan da li je dogovor sa Hrvatskom postignut zato što su ispunjeni njeni zahtevi, Vučić je rekao da Srbija nije menjala stav i da je pozicija Beograda ista kao i pre. On je dodao da Srbija i Hrvatska imaju različite poglede na prošlost, ali da zbog toga ne bi trebalo da imaju i drugačije poglede na budućnost.

Velika Britanija je prethodno dala saglasnost za utvrđivanje zajedničke pregovaračke pozicije EU za otvaranje poglavlja 23 i 24.

Aleksandar Vučić na samitu u Parizu

Prethodno je Han poručio na Biznis forumu u okviru Samita o Zapadnom Balkanu da izlazak jedne zemlje iz EU ne znači da je zaustavljeno širenje Unije, već postoji mnogo razloga da se nastavi.

BiH kandidovala četiri projekta

BiH je na Samitu u Parizu, u okviru tzv. Berlinskog procesa, kandidovala četiri projekta u oblasti putnih komunikacija, koji su prema tvrdnji nadležnih, dobro pripremljeni i koji su „teški“ oko 800 miliona eura.

To su: deonica autoputa Zenica – Žepče , što prema rečima predsedavajućeg Veća ministara Denisa Zvizdića ima najviše izgleda da pronađe investitora. Zatim, proširenje Luke Brčko, izgradnja dionice autoputa Mostar sjever – Mostar jug, te petlja Johovac – Rudanka.

Predsjedavajući Zvizdić ističe dobru pripremljenost svakog od njih.

“Projekti BiH su ocijenjeni kao vrlo kvalitetni i svi odbori koji su radili na pripremi Samita u Parizu su ih prihvatili sa stručno-tehničkog stanovišta, uz visoke ocjene. Siguran sam da će na sjednicama odbora koji će uslijediti nakon sastanka u Parizu, bh. projekti biti definitivno prihvaćeni i da ćemo dobiti finasiranje za njih”’, kaže Zvizdić.

Denis Zvizdić

Za projekte koje je kandidovala BiH, potrebno je blizu osamsto miliona eura.

Više o tome možete pročitati ovde.

150 miliona evra za Zapadni Balkan

Evropski komesar za proširenje je na Biznis forumu u okviru Samita o Zapadnom Balkanu najavio da će EU obezbediti gotovo 150 miliona evra zemljama Zapadnog Balkana.

“Odlučili smo da obezbedimo 96 miliona evra za tri železnička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe ćemo obezbediti 50 miliona evra za mere kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti”, rekao je Johanes Han.

On je dodao kako da to pokazuje ozbiljnost namere EU da uloži do milijaradu evra u saobraćajne i energetske infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana u okviru Plana povezivanja do 2020. godine.

Da bi dobile ovaj novac, države moraju da u potpunosti sprovedu reforme u transportnom i energetskom sektoru o kojima je postignut dogovor na prethodnom samitu u Beču, saopštila je Evropska komisija.

Potpisan sporazum o Regionalnoj kancelariji za mlade

U okviru Samita, lideri Zapadnog Balkana potpisali su na konferenciji u Parizu sporazum o osnivanju Kancelarije za saradnju mladih. Sporazum su potpisali premijeri Albanije, Kosova, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije. Kancelarija za saradnju mladih, koja je osnovana po ugledu na sličnu kancelariju za saradnju mladih Francuske i Nemačke, imaće sedište u Tirani.

„Mislili smo da ta organizacija, prilagođena situaciji na Balkanu može doneti dobre rezultate. Francusko-nemačka kancelarija za mlade je omogućila saradnju na kulturnom nivou, realizaciju zajedničkih projekata, a to će isto biti funkcija na Balkanu“, naglasio je Oland.

Pariski samit počeo je poslovnim forumom, koji treba da ukaže na mogućnosti za investicije u zemlje zapadnog Balkana i biznis klimu.

Na samitu Zapadnog Balkana i EU u Parizu o migrantskoj krizi, regionalnoj stabilnosti i saradnji, učestvuju lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije, kao i Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Italije i Francuske, kao domaćina.

RSE