Jedan od najpoznatijih evropskih libertarijanaca Frenk Karsten
“Da li je u stvari upravo ta činjenica – da o svemu odlučujemo demokratski, da o svim privrednim i društvenim pitanjima odlučuje država – pravi razlog što je toliko toga loše u našem društvu; da birokratija, mešanje države u sve, parazitizam, kriminal, korupcija, nezaposlenost, inflacija, loše obrazovanje i tako dalje, nisu posledice manjka demokratije, već su zapravo rezultat viška demokratije; a ti problemi idu uz nacionalnu parlamentarnu demokratiju kao što su prazne prodavnice i trabanti išli uz komunizam?”
Frenk Karsten je čest gost balkanskih zemalja, a svakom prilikom mediji ga iskoriste za oglašavenje. Iz tih medijskih objava izabrali smo njegova promišljanja.
– “Najveći problem je da demokratija nije isto što i sloboda. Problem je u tome što demokratija ugrožava slobodu, što je na mnogo načina suprotnost slobodi. Slobodan glas nije prava sloboda. Sloboda je individualna stvar i ne može se svesti na jedan glas u donošenju odluka i, zatim, na obavezu da se sledi vladavina većine.
Zapadna demokratija i dalje toleriše mnoge slobode, ali u velikom broju slučajeva sloboda opada, o sve više stvari odlučuje vlast: govore nam kako da se osiguramo, kako da trošimo svoj novac, kojom profesijom treba da se bavimo, gde možemo da pušimo, šta možemo da kažemo, koga možemo da zaposlimo, za koliku platu, za koliko novca možemo da iznajmimo stan, na koliko dugo, pod kojim uslovima, šta bi trebalo da učimo u školi, koliko treba da platimo za to… Lista nema kraja. U Norveškoj, na primer, kompanije su u obavezi da zaposle 40 odsto žena u svom upravnom odboru ako su na berzi. Vlast vam govori koga možete da zaposlite, što je veoma čudno. Dakle, vlast zadire u život pojedinca, u sve. Veoma mali broj ovakvih propisa se ukida, a mnogo ih se više uvodi.”
Nekada ste bili pobornik demokratije.
Pre petnaest godina sam vrlo snažno verovao u demokratiju. Ali, razočarao sam se. Prvo, nemate uticaja na odluke. Zato sam se osećao prevarenim. Nemate nikakvog uticaja. Demokratija ne vodi dobrim rezultatima. Mnogo toga što vam je obećano u demokratiji ne ostvaruje se.
Tvrdite da demokratija nije politički neutralna. Kakva politička ideologija je inkorporirana u demokratiju?
Kolektivizam. Karl Marks je govorio da je demokratija put do socijalizma. Takođe, Socijalistička partija Sjedinjenih Država izjavljuje da su demokratija i socijalizam jedno i nedeljivo. I to nisu govorili pre sto, već pre dve godine. Demokratija je ideja da možemo i, često moramo, zajedno da odlučujemo u društvu, a to moraju da rade i ljudi koji su protiv toga. Kao u komunizmu i fašizmu. Pojedinac, njegove želje i njegove potrebe podređene su željama kolektiva. Tako da se odista radi o jednoj kolektivističkoj ideji.
Vi ste takođe oštar kritičar centralizacije koju zapravo vezujete za demokratiju.
Da, naravno. Na tržištu postoji ispusni, bezbednosni ventil, jer ako kompanije postanu prevelike i počnu da se ponašaju poput kartela ili monopola, vi imate pravo da osnujete novu kompaniju. To je bezbednosni ventil protiv kartela i monopola. I to je konkurencija. Ali, u demokratiji, u današnjem svetu, nemate takav ispusni ventil. Svaki entitet, radilo se o kompaniji ili državi, teži da uveća svoju moć, a time i da se centralizuje ili formira kartel. Može se reći da je EU kartel zemalja. Ali, odatle nema izlaza. Jer, ne možete reći – hej, hajde da osnujemo novi Hong Kong negde, da se otcepimo od demokratije i da se takmičimo sa drugim demokratijama.
Takođe kritikujete nacionalnu državu. Može li se očekivati da njena moć nestane u dogledno vreme, imajući na umu sadašnju situaciju u svetu?
Ne, mislim da će ona ostati snažna. Problem je zaista što nema alternative na horizontu. Danas postoji oko 200 zemalja u svetu i, mada zapadne demokratije imaju mnogo problema, njima još uvek nema alternative.
Zapravo, u modernoj tehnologiji vidite alternativu ili bar ishodište alternative.
Tehnologija više demokratizuje društvo nego sam demokratski sistem. Pre 20 godina nije bilo Interneta. Pre 15 godina malo ko je imao mobilni telefon. Sada to košta nekoliko stotina dolara, a onda je koštalo nekoliko milijardi. Pre 10 godina mapiran je prvi ljudski genom. I putovanje je takođe postalo veoma jeftino, tako da je trošak glasanja nogama sada manji. Dalje, sada imamo Jutjub, pa više ne zavisimo od državne televizije. Dakle, tehnologija dovodi do više slobode. Pre tridesetak godina sam bio na nekom skupu, negde u Zapadnoj Nemačkoj, ljudi stoje na štandu, pitao sam ih šta promovišu i oni su rekli: “Mi promovišemo ujedinjenje Zapadne i Istočne Nemačke“. A samo četiri godine kasnije, to je počelo. Stvari se brzo menjaju i ono što nam danas izgleda nemoguće, takoreći već sutra može da postane realnost.
Da, ali savremeno društvo se mora organizovati i mora naći način odlučivanja o javnim poslovima, šta je za upravljanje društvom bolje od demokratije?
Na šta mislite? Zdravstvo, školstvo?
Na to, ali i na državnu upravu, policiju, vojsku.
Sve se to može kupiti na tržištu. Slažem se da su potrebni odbrana, pravni sistem, policija. Ali čak i ako bismo se složili sa stavom „pa dobro, onda da bismo imali tako nešto, moramo imati demokratiju“, ja kažem da je u tom slučaju znatno bolje imati mnogo manjih demokratija koje bi se između sebe takmičile, nego imati, kao sada, velike demokratije koje se ne takmiče. One imaju monopol, one su, takoreći, izvan tržišne utakmice. Što su demokratije manje, to su izloženije takmičenju na tržištu uprava. Ako imate mnogo malih država to je kao kad imate mnogo kompanija i onda možete glasati nogama i otići u neku drugu zemlju, drugu demokratiju.
Mislite da demokratija može funkcionisati samo u malim sredinama.
Da, u malim sredinama može funkcionisati zato što je manja razdaljina između vlasti i glasača pa onda oni imaju veći uticaj na društvena zbivanja. Demokratija može funkcionisati ukoliko je mala i mora biti izložena konkurenciji u svetu sa mnogo demokratija ukoliko ljudi još uvek imaju mogućnost da glasaju nogama.
Ali, to je prilično daleko od današnje situacije u svetu? Koliko je zemalja danas zaista demokratsko? Jedna petina?
Razlog zašto zapadna demokratija funkcioniše bolje od drugih sistema jeste u tome što je u njenom središtu ideja individualne slobode, prava manjina i slično, čega sve ne mora biti u nekom drugom tipu društvene organizacije.
Ja nisam protiv sistema koji obezbeđuje mogućnost učešća u odlučivanju. Ali, sistem može biti raznolik, na primer sada imamo jedan čovek – jedan glas i većina od ukupnog broja odlučuje, ali moguć je i sistem gde nema svako jedan glas. Dakle, možete imati sistem gde je uticaj drugačije raspoređen. To nije sadašnja demokratija, to je nešto kao više uticaja ovde, manje uticaja tamo, uticaj nije raspoređen ravnomerno i ne postoji ništa loše u tome. O nekim stvarima možda neki ljudi uopšte ne treba da glasaju. Ako bismo imali tržište za upravu, sa recimo dve hiljade zemalja u svetu, onda bi i dalje te zemlje bile na neki način demokratske, nema ništa loše u tome, iako verovatno ne bi bile demokratske kao zapadne demokratije, gde svako ima pravo glasa iste težine.
Tržište uprave, koje ste spomenuli, jedna je od vaših centralnih ideja. Ali, da li je u ovom trenutku to utopijska ideja?
Slažem se, ona je trenutno prilično utopijska, ali imajte u vidu da je u srednjem veku ideja demokratije takođe bila utopijska. Dakle, u svetu u kojem više od 99 odsto ljudi veoma snažno veruje u demokratiju, dobro je što ima i onih koji su spremni da saslušaju alternativu. Možda čak ni alternativa nije najvažnija, jer alternativa je drugi korak. Prvo treba da se govori o problemima. Jer, većina ljudi još ne vidi da su problemi koje imamo, kao nezaposlenost, socijalne tenzije, visok javni dug, povezani sa demokratijom, sa demokratskim modelom, dinamikom i kolektivističkim principom ideje demokratije. Prvo moramo da razumemo problem, a onda i nudimo rešenja. Ja predlažem neka rešenja, ali ona nisu striktna i detaljna, to su više samo ideje.
Da li je, u tom kontekstu po vašem mišljenju bolje kopirati švajcarski model ili je uspeh verovatniji kroz eksperimente sa novim sistemima vlasti, slobodnim gradovima, osvajanjem mora (seasteding), start-up državama?
Mislim da ovo drugo ima više izgleda za uspeh. Start-up države, na primer, tu ne morate da promenite mnogo. Dubai je, recimo, bio samo pustinja, niko tamo nije živeo. Dakle, bilo je vrlo lako da se započne nešto. I imate komad džungle, u Hondurasu možda, gde možete osnovati slobodni grad. Mislim da je sposobnost demokratije da se reformiše veoma niska. Teško je za demokratije da se reformišu, jer svi se međusobno drže kao taoci. Dakle, više očekujem, mada nisam siguran, od slobodnih država, gradova-država, start-up država, koji mogu da nam pokažu način kako stvari mogu biti drugačije uređene. Izgleda mi da demokratija nije baš dobra u promenama navika. Previše ljudi je postalo zavisno od države.
ZADUŽBINA
Frenk Karsten je osnivač Zadužbine za više slobode, holandske libertarijanske organizacije koja zagovara smanjenje poreza i državne intervencije. Sledbenik je poznatih liberala Ludviga fon Mizesa i Mareja Rotbarda. Sa piscem i novinarom Karelom Bekmanom napisao je knjigu „Demokratija – mit i stvarnost“, koju su prošle godine objavili Global buk i Katalaksija.
mijatlakicevic.com
2014.
