Svetlana Cenić: Ložači bh. vatre
Ko god je “naložio” ovog blentavog Nerdina da puca po policajcima ili ko god je naložio izvršenje, da i tako kažem, naložio je celu državu i odigrao fantastične poene za sve one sa deklaracijom, kao i sve one krimose koji su državu pljačkali godinama i kojima će ovaj napad doći kao Bogom dan izgovor da nastave da nas vraćaju u ‘92. Porodica ubijenog Đurića će tugovati, mi ćemo se klatiti, a neko će ubirati političke poene, ne pitajući šta smo učinili da ne trujemo ovaj mlad svet i da ga ne vaspitavamo da generalizuje, da ne mrzi, da gleda napred umesto stalno u istorijski retrovizor.
Gledam izveštavanje i uključenje brojnih “stručnjaka”, koji ni toliko obraza nemaju da pripitaju sebe šta su činili da ovu decu vaspitaju drugačije?! Hoće li ta naša politika pitati sebe gde je odgovornost što se 20 godina iza rata igramo s jedne strane osamostaljenja, a s druge osude celog naroda kao genocidnog ili proglašavamo izdajnikom svakog onoga ko poželi da živi normalno i neopterećeno histerijom trovačine?
Dvadeset godina iza rata živimo po istom scenariju: samo ne pitaj gde su pare i od čega će se živeti, a truj, tlači, kopaj rane, dolevaj ulje na vatru, laži, petljaj, prodaj ublehu… Ama, sve se čini samo da rane ne zacele i da se i u šumi vidi drvo.
Prstom upirem u sve one koji nisu odmerili reč pre nego što su je izgovorili, nisu odvagali delo pre nego što su ga počinili. Nema ovde naučenih lekcija, nema ovde suočavanja sa budućnošću, prošlost je ono gde nas sve treba zamrznuti, a u budućnost će ići onaj ko odavde pobegne i skloni ono malo preostalog razuma.
Zašto se čudimo ako se u osnovnim školama provodila anketa kojoj je bio cilj da ispita predrasude kod dece, a da se niko nije upitao da li će ih stvoriti i tamo gde ih nije bilo. Jer, ako se neko na naučnoj osnovi bavi ovakvim anketama, deca lako mogu izvući zaključak da zaista postoje nepremostive razlike. Da citiram direktno iz ankete:
“Postavit ćemo ti nekoliko pitanja u vezi sa ljudima različitih nacionalnosti. Za svaku od ponuđenih nacionalnosti zaokruži DA ako misliš da je fraza tačna ili NE ako misliš da je netačna za tu nacionalnost.
– Koja deca su najpismenija?
– Koja djeca bi najbrže naučila svirati klavir?
– Koga bi pozvao na svoju rođendansku zabavu?
– Da ti bude djevojka /momak?
Ako bi se organizirala ekskurzija sa učenicima različitih nacionalnosti i trebaš putovati sa njima od BiH do Austrije, s kim bi najviše volio sjediti u autobusu?”
I tako redom, a opcije su Bošnjaci, Hrvati, Srbi, Romi i Nemci, dok kod nekih pitanja ima i Jevreja, kao na primer u pitanju koga bi od predloženih nacionalnosti voleli za predsednika, koga za premijera, direktora škole, nastavnika, komšiju ili turistu u zemlji svojoj.
Šta reći za sledeće anketno pitanje: “Molim te da pažljivo pročitaš listu ovih pitanja. Odaberi po dva pridjeva i pripiši ih svakom od naroda sa ove liste: miroljubivi, agresivni, skromni, lijeni, marljivi, pametni, veseli, podmukli, nepošteni, ljubazni, sebični, komunikativni, drski, iskreni, hrabri, kukavice, glupi, svadljivi, inteligentni i prljavi”. Opcija je Bošnjaci, Srbi, Hrvati, Jevreji, Romi i Nijemci.
Pitanje osnovcima, ponavljam osnovcima, jeste i da li su za jedinstveni obrazovni sistem u BiH!I deca sa upitnikom, na primer, dođu kući razmišljajući da ako im je već ponuđena opcija da se izjasne ko je podmukao, ko prljav, drzak ili miroljubiv, onda sigurno takva razlika i postoji. Inače, što bi pitali? Moraš se odrediti ko je kakav i to sa dva prideva. Kao i koga bi za komšiju, predsednika ili premijera, a posebno momka ili devojku, te saputnika na ekskurziji. Još kad kući donesu papire i naiđu na “pametne” savete i sugestije, nema kraja idiotluku!
Volela bih da vidim ovog psihologa ili istraživača samo da ga pitam je li svestan kontraefekta?! Je li svestan da su u pitanju DECA i da im se na taj način već usađuju predrasude? Beba, koja još ne zna da govori, ruke pruža ne gledajući boju kože, niti je svesna nacije i veroispovesti.
Čim počne da razmišlja, odrasli su ti koji usađuju predrasude!
O tome koje su nacije date pored konstitutivnih u državi kao opcije, suvišno je diskutovati. Jevreji, Romi i Nemci! A šta ako dete nije slušalo ružne priče iz Drugog svetskog rata? Šta da odgovori? Da pita nekog zašto Nemci, pa tako dobije usađeni čip odmah? O, majko moja, ima li kraja bh. idiotizmu i eksprimentima nad decom? Ma, eksperimentima nad celim stanovništvom?!
A na mene se gotovo naljuti zamenik šefa EU Delegacije u BiH na sastanku na kojem smo pričali o promociji Sporazuma o rastu i zapošljavanju, odnosno nacrtu gde su pobrojani problemi, jer sam se drznula da pitam gde je u tome i politička stabilnost, pored istraživanja i razvoja. Jer, kako to promovisati optimizam glede reformi ako pričamo o osamostaljenju? Ili, kako objasniti ljudima da nećemo večno nosati kantice sa malterom i ugljem i biti samo najamna radna snaga? Sad bih volela da ga pitam kako ćemo sa optimizmom posle Zvornika, dva mrtva i dva ranjena, sa sve huškačkom retorikom posle toga?
Ložača imamo u svim strukturama društva broja im se ne zna, a vatrogasaca tako malo. I sve se čini da i onaj zadnji na kraju baci kerozin i zatvori za sobom vrata.
PIŠE: Svetlana CENIĆ
Preuzeto iz magazina Dani.
