Filip David: Poplave 2014. – Nedoličnno saopštenje Kancelarije za KiM

Nedoličnno saopštenje Kancelarije za KiM

Nema onoga ko ovih dana nije nešto napisao ili izgovorio o katastrofalnim poplavama koje su zahvatile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Velika stradanja ujedinila su ljude u nevolji. U svemu onome tragičnom što donose ovakve i slične nesreće odjednom se pokazalo, na iznenađenje mnogih, kako nesreće katastrofalnih razmera zbližavaju ljude. Kada sused pruži ruku u nevolji, postaju nevažne one stvari koje su se do tada maltene činile najvažnije: ko je koje vere, nacije, kakvog uverenja.

Reporteri sa raznih strana javljali su kako je voda ”preplavila” i granice među ljudima, političari su govorili o solidarnosti u zajedničkoj tragediji, poznati sportisti bez obzira na nacionalnu pripadnost tražili od svetske javnosti podjednaku pomoć za sva ugrožena područja. Neki su postavili i ozbiljno pitanje šta smo naučili od poplava: ”Jesu li poplave odnijele nacionalizam”. Hrvatska, BiH i Srbija najavile su zajednički nastup prema evropskim fondovima za pomoć.

U duhu ovog sveopšteg razumevanja pred velikom prirodnom katastrofom javile su se i prištinske vlasti koje su ponudile Beogradu pomoć specijalnih jedinica Kosovskih snaga bezbednosti.

Sledio je odgovor Kancelarije za Kosovo i Metohiju potpuno suprotan ovom duhu solidarnosti. Prenosimo ga u celini:

 

“Kancelarija za KiM je zaprepašćena cinizmom i nekorektnošću prištinskih vlasti, koje su preko takozvanog ministra Agima Čekua ponudile Beogradu pomoć specijalnih jedinica za zaštitu od prirodnih katastrofa Kosovskih snaga bezbednosti, uz napomenu da su one voljne da idu s opremom u Srbiju, ako Vlada Srbije to zatraži. U trenutku dok se u Srbiji prebrojavaju nastradali i evidentira šteta nastala u do sada nezapamćenim poplavama, kosovski premijer Hašim Tači nudi pomoć onih snaga koje, kako se navodi u saopštenju, srpski narod na Kosmetu pamti samo po zlu.

 

Izrasle ispod šinjela zloglasne takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, Kosovske snage bezbednosti asociraju na brojne zločine o kojima se ćuti, a koji će formiranjem Specijalnog medjunarodnog suda za ratne zločine, konačno, nadamo se, biti rasvetljeni”, saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Ako je išta u svemu ovome ”cinično i morbidno”, to je ovaj odgovor Kancelarije na ponudu za pomoć iz Prištine. To su osetili i čitaoci sajta na kojem je ovo saopštenje objavljeno, a potom, istini za volju, po nečijem naređenju ubrzo i povučeno. U većini komentara žestoko se kritikuje  spomenuto saopštenje. Izdavajamo neka karakteristična:

 

“Zar nije bolje bilo reći hvala  nego ovu necivilizovanu bljuvotinu napisati?”

”Ovu našu državu vode amateri!”

“Expertski, nema šta!”

“Bolesno saopštenje, niže ne može!“

“U čije ime ova izmišljena kancelarija za KiM daje ovu izjavu. Koje sve morbidne tipove ovaj narod plaća. Ali najbitnije je ko stoji iza ove izjave, nisu oni to sami svojevoljno smeli da izjave”.

”Mi smo kolektivno ne bolestan, nego bezobrazan narod.”

“I još jedan autogol snsovih nesposobnih činovnika, juče Toma danas ovi… ljudi nude pomoć kakva god da je i treba im se zahvaliti a ne ovako..”

“Bolesno i morbidno!!! A onda se čudimo što svi beže od nas?!!!”

(Kakav naslov, kakav članak??? Bože me sačuvaj!!!i Sloba bi vam pozavideo)

“Srpska vlada pre nego što je dala ne ciničnu nego ovako sramnu izjavu trebalo je da odluči i sebi razjasni da li Srbiji treba pomoć u nesreći ili se nesreća ljudi koristi za vođenje politike, kao što je i naš predsednik svojom jučerašnjom izjavom i potvrdio”.

 

Sticajem okolnosti upravo u vreme kada je veliki poplavni talas krenuo, potpisnik ovih redova nalazio se u Prištini sa grupom umetnika iz Beograda na međunarodnom festivalu POLIP. Iz prve ruke možemo posvedočiti o izuzetnom prijemu srpskih umetnika u Prištini, gde smo zatekli i poznatog glumca Mikija Manojlovića koji je sa kosovskim i srpskim glumcima radio na predstavi ”Romeo i Julija” čija će premijera biti i u Beogradu i u Prištini.

Ove događaje opširno je pratila prištinska štampa. U Beogradu niko nije zabeležio susret kosovskih i srpskih umetnika. Dobija se utisak da je u Srbiji još uvek više onih kojima je stalo da se tenzije sa Kosovom povećavaju, a ne smanjuju. U svakodnevnim susretima na ulicama Prištine, u taksijima, prodavnicama, u hotelima uverili smo se u želju Albanaca sa Kosova da se uspostave normalni odnosi sa Srbijom, iskreno su iskazivali solidarnost sa tragedijom koja je je zadesila i Srbiju.

Hoće li nam se ponoviti neke ranije godine. Jedan  kolumnista piše na svom sajtu:

“Poplave polako prolaze. Sad se otvara drugo pitanje, slično kao i 1995. godine. Jesu li nas katastrofe naučile pameti i odnijele nacionalizam ili su ga samo privremeno preplavile važnijim stvarima. Nažalost, vrlo lako bi se moglo dogoditi ponavljanje  90-ih kada su se velika nada i optimizam vrlo brzo pretopili u svađu i pljačku”.

Ostaje nam da vidimo da li će političari iz svega ovoga izvući neku pouku. Nismo se do sada uverili da su učili na patnjama i stradanjima svojih naroda. Bilo bi od opšte koristi da ova velika katastrofa konačno upozori kako je narodima bivše Jugoslavije suđeno da se oslanjaju jedni na druge i pomažu jedni druge. I da u tom vide nešto dobro i korisno za sve, nešto što nas povezuje nasuprot svemu onome što nas deli i razdvaja.

(autograf.hr)