Divjak: BiH ne gradi ništa što je u njenu korist

Udruženje “Obrazovanje gradi BiH” ovog ljeta je obilježilo 20 godina djelovanja, tokom kojih je skoro 55.000 djece dobilo različite vidove pomoći, za šta je utrošeno 10 miliona maraka (5 miliona eura). Stipendirano je oko 5.500 učenika i studenata. Udruženje živi od donacija i izvan je svih budžetskih sredstava. O radu udruženja za RSE govori izvršni direktor, general u penziji Jovan Divjak.

RSE: U najtežim, ratnim danima 1994. godine grupa građana je formirala Fondaciju kako bi pružila ruku pomoći djeci žrtvama rata, porodicama bez redovnih primanja, izuzetno talentovanoj i djeci iz manjinskih zajednica, kao što je romska. Za vrijeme našeg boravka u prostorijama udruženja uvjerili smo se da ljudi dolaze sa različitim životnim problemima. Kako im pomažete?

Divjak: Svih ovih godina, osim materijalne, važna je naša moralna podrška. Ako ništa drugo, sa roditeljima i decom možemo razgovarati i shvatiti njihove brige, pokušati naći rešenje, uputiti ih tamo gde mislimo da će imati razumevanje za probleme koje imaju. Materijalna podrška je, naravno, vrlo značajna – dodelili smo  5.400 stipendija u vrednosti od dva miliona i 200 hiljada eura, odnosno 4,5 miliona KM. Uz to, udruženje ima samo dve zaposlene osobe. Više nemamo osnovaca, oni koji su rođeni 1995. su “prerasli”, sada je izjednačen odnos, 50 odsto srednjoškolaca i 50 odsto studenata. Imamo nekoliko naših stipendista koji su doktorirali, a većina njih je shvatila da smo mi deo njihove porodice ili da smo tu kako bismo bar delimično popunili prazninu koja je nastala u ratu, odnosno nakon gubitka roditelja – većinom su to očevi, ali često majke, ili oboje. Tako smo prisutni na udajama, ženidbama, dodeli diploma, rođenju dece. Za sve njih ja sam čika Jovo.

RSE: Osim dodjele stipendija, Udruženje oprema škole, organizuje ljetovanja i zimovanja, dodjeljuje školski pribor i sportsku opremu, obuću, odjeću, pa i pakete hrane. Šta još radite i kako se finansirate?

Divjak: Široko je polje angažovanja udruženja prema deci i svako od njih može mnogo toga da nauči – kako se ponašati, kako prepoznati vrednosti i ljudske vrednote drugog i drugačijeg, kako se družiti, razvijati prijateljstvo, poštovati starije. Nastojimo da toj deci nadoknadimo ono što uvek ne dobiju u školi ili u porodici, i zbog toga smo veoma zadovoljni. Nismo na budžetu, čak i deca udruženja koje je stipendirao grad Sarajevo punih 10 godina, njih 80 je uskraćeno za stipendije od kada su novi na vlasti – ne znam iz kojih razloga. Nisu prepoznali da su prethodni gradonačelnici i jedna gradonačelnica do sada stipendirali oko 800 dece. Naši najznačajniji pojekti su stipendiranje, zatim tu su direktne donacije. Imamo i ljude koji nam ostavljaju svoju zaostavštinu, kao što je to uradio gospodin Pavo Jusuf Urban – Ibruljević, po čijem imenu se zove jedan naš poseban fond.

Od tog novca smo napravili dva petogodišnja projekta, jedan putem kojeg ćemo stipendirati učenike koji imaju sve petice, kao i neka druga priznanja, a drugi za studente sa visokim prosekom ocena. Jednu trećinu novca stvaramo sami – tu je, pre svega, naš godišnji kalendar koji štampamo već 14 godina i svake godine prodamo između 27 i 33 hiljade primeraka. Od tog novca deo ide za funkcionisanje udruženja, ali takođe obezbedimo najmanje 40 stipendija.

Zatim, štampamo i prodajemo knjige, imamo aukcije slika, organizujemo koncerte u humane svrhe. I jedan značajan dio dolazi od članarine – kroz udruženje je prošlo preko 1.000 ljudi. I vraćam se onom što mislim da je najvrednije, a to je da deca u ovoj, kako oni kažu – kući ljubavi mogu uvek pronaći brigu i pažnju. Tu su njihova nezaboravna letovanja, svake godine na Boračkom jezeru, a letovanja i zimovanja su za nas veoma uspešan projekat. Jer osim dece iz udruženja, družimo se i sa decom iz ustanova za mališane sa posebnim potrebama. To je, mislim, velika stvar i za jedne i za druge, a posebno za one koji imaju teškoće “u pokretu i razmišljanju”.

RSE : Udrženje nosi naziv “Obrazovanje gradi BiH”. Koliko Bosna i Hercegovina gradi obrazovanje, gdje je danas bh. obrazovni sistem?

Divjak: Mislim da smo mnogo dalje od onog čime smo počeli, od toga da znanje gradi BiH. Činjenica je da je u Bosni i Hercegovini prihvaćena segregacija u principu “dve škole pod jednim krovom”, ali danas imamo i druge anomalije, pre svega da deca nemaju pravo da izučavaju svoju nacionalnu grupu predmeta ne samo u Republici Srpskoj, gde je problem trenutno najaktuelniji. Obrazovanje je totalno podeljeno, ne samo na entitete i kantone. U svetu, ako je knjigu matematike napisao Kinez i ako je kvalitetna, onda je priznata svugde. Kod nas, ako je autor udžbenika Bošnjak, onda ona ne vredi u krajevima sa većinskim hrvatskim i srpskim stanovništvom – i obrnuto. Bosna i Hercegovina ne gradi ništa što je u njenu korist jer i dalje politikom vladaju oni  koji su direktno ili indirektno učestvovali u ratu.

Poznato je da BiH ima tri ekstremne politike – unitarizacija, separacija i federalizacija. Vizija vladajućih nisu ni savremena BiH ni Evropa. Često kažem, posebno strancima, ako Parlament Bosne i Hercegovine nije usvojio Deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici, a Evropa jeste, gde je onda  perspektiva ove zemlje, samim tim i obrazovanja?

Duboke su podele evo i u našoj blizini – i za mene je Sarajevo više podeljeno od Mostara, bar kada se gleda broj stanovnika. Kad govorimo o tome, 300 do 500 metara odavde, u “otcepljenom” Sarajevu živi oko 70.000 Srba koji ne žele da dođu u Sarajevo, dok predsednik RS-a Milorad Dodik kaže da Sarajevo nije njegov glavni grad. I sve je to obrazovanje mladih generacija, sve to utiče na njihov stav, razmišljanje i ponašanje. A sličnih primera je mnogo. Ali, ostavimo politiku po strani.

Na osnovu rezultata postignutih u dvije decenije rada može se reći da je “Obrazovanje gradi BiH” u potpunosti ostvarilo osnovni cilj misije – moralnu i materijalnu podršku deci i njihovim roditeljima, posebno deci žrtvama rata, deci sa ratnim povredama i traumama, deci iz manjinskih zajednica, a posebno malim Romima.

Od školske 2005/2006. godine stipendirano je oko 1.000 učenika i studenata romske manjine u Bosni i Hercegovini. A svečana pesma Udruženja, uprkos svemu što se dešava, kaže: “Svoju budućnost, radom svojim, za bolje sutra znanjem se bori . Što se posije, to se i žanje, domovinu gradi obrazovanje…”

RSE –

Gordana Sandić-Hadžihasanović