Đerđ Konrad: Etnička nacionalna država je autokratska

Na manje-više nacionalno mešovitim prostorima ne mogu da se uspostave „čiste” nacionalne države, izuzev silom – ako su pak uspostavljene silom, one su bolesne i rođene.

Elite zaljubljene u ideju homogene nacionalne države preferiraju autoritarnu vladavinu i kult visoko uzdignutog vođe. Ljudska i građanska prava se ne priznaju svima, već samo etničkoj većini, a manjinama se osporavaju kolektivna prava i zakonitost manjinskih autonomija. Unutar nacionalističke paradigme nema rešenja, jer većinska politika ili očekuje da se manjine asimiliraju, ili – ako to baš ne ide – primenjuje većinom lukavu, a ponekad i neprikrivenu diskriminaciju.

Merodavni krugovi međunarodne scene priznaju načelo nacionalne države, i tek uzgred zahtevaju da većinske nacionalne države uvažavaju manjinska prava. Ali unutar nacionalnih država nema ravnopravnosti, u njima se odvijaju podsticani, stimulisani procesi grube ili meke asimilacije. Tamo gde je većina zaostalija od manjine, asimilacija je po pravilu gruba, a tamo gde je naprednija, dovoljna je i meka.

Pre 1989. godine ispod površine državnog socijalizma dozrevale su dve alternative: put nacionalnih demokrata i put liberalnih demokrata. Posle 1989. godine pitanje je glasilo: ili građanstvo i demokratija, ili pak etatizam etničkih nacija. U bivšoj Jugoslaviji pobedio je borbeni etatizam, posle socijalističke nacionalizacije dogodila se jedna „nacionalistička nacionalizacija”, naspram koje su tržišna i društveno-slobodarska stremljenja uspostavljala drugačije labilne ravnoteže. U bivšoj Jugoslaviji posle 1989. godine gubitnici su postali i oni koji su verovali da su dobitnici, izgubivši sve faktične i simbolične prednosti pripadništva velikoj zemlji. Da su merodavne figure međunarodne političke zajednice insistirale na ljudskim pravima kao prvorazrednim vrednostima, teritorijalno samoopredeljenje ne bi bilo podređeno nacionalnom samoopredljenju, i ne bi se ideja narodnog prava postavila iznad građanskih prava, što u praksi znači etnički pristup, i gubitak iz vidokruga ličnosti same.

Subjekti teritorijalnog samoopredeljenja su pojedinačni građani i lokalne samouprave, a subjekti etničkog samoopredeljenja su nacionalne administracije. Poimanje nacije na etničkoj osnovi znači, na primer, da sva prava ima insajder, dok autsajder, mada stanuje u istom mestu, ta prava ima u manjoj meri. Granice mogu da budu povodi i prilike ispoljavanja bahatosti vlasti, i one najviše pogoduju zapravo mafijama koje ih nevidljivo prelaze korumpirajući birokratiju koja stražari nad tim linijama razdvajanja.

Prenosimo dio teksta koji je objavljen na portalu autonomija.info