Nova valuta na tržištu, kao bitcoin, samo bolja. Upravo tako bankari iz Evrope i SAD opisuju svoju novu zamisao. Šta im se to ne sviđa kod dolara i eura? Možda oni znaju nešto što mi ne znamo.
Ideja privatnog novca ne da mira, ovog puta, švicarskim bankarima.
Između ostalih i onima iz UBS-a. Јasno je i zbog čega. Američki zakon FATCA o porezu na račune u inostranstvu čvrsto steže grlo Švicarcima. Od 2010. godine pršte optužbe iz SAD da strani bankari nisu u pravu što kriju prihode američkih građana. Istrage, kazne… I to više puta.
I to ne samo od američkih kreditnih organizacija. Svima je dosadilo. Bankari su shvatili da moraju da zarađuju na nečem drugom. Јoš bolje ako nešto može i da se uštedi.
Za početak su počeli da se žale da održavanje filijala mnogo košta u različitim zemljama, kao i na međusobne obračune sa drugim bankama i finansijskim institucijama. I poslovanje je komplikovano. Sporo. I odlučili su: zašto da ne stvore nešto tipa bitcoina, ali u svom stilu. Nova digitalna valuta će pomoći da sistem bude efikasniji i, što je glavno, jeftiniji.
Prirodno, pobrinuli su se i da ga zaštite od prevaranata i hakerskih napada. Kome treba nebezbjedna valuta? U nekom trenutku Švicarci su shvatili šta je potrebno partnerima. Pozvali su španski „Santander“, „Deutsche banka“, Bank of New Yorkj“ da se pridruže toj ideji. I krenulo im je, tako dobro da se već u 2018. godini na tržištu može pojaviti nova digitalna valuta.
Banke-inicijatori se nadaju da će ljudi u nju više vjerovati, nego u bitcoin. Sa tom valutom je bilo toliko ružnih i čudnih priča — ne daj bože. Očekuje se da će nova valuta predstavljati novi standard u kliringu i u finansijskim transakcijama uz korišćenje tehnologija „block-chain“.
Ako je bitcoin valuta za privatna lica, koju karakteriše anonimnost, u slučaju bankarske kriptovalute sve će biti mnogo drugačije. Romantika anonimnosti će nestati. Sve će biti pod kontrolom: čija je valuta, odakle dolazi, šta je ko kupio ili prodao, gdje i za koliko.
Banke se nadaju da će uspjeti da zarade veoma mnogo novca. Konkretne cifre za sada ne saopštavaju. Ipak, pretpostavlja se da se radi o milijardama. Međutim, teško da će ta valuta skoro ući u opticaj. Optimisti pretpostavljaju da će za to biti potrebno oko 5 godina, ne manje. Pesimisti govore i do 10 godina. Ipak, tendencija postoji. Uostalom, uporno pokušavaju da nas prebace na elektronski novac.
indikator.ba
