Pavle Radić: Srbija, genocid i rezolucija
PAVLE RADIĆ: ZLOČINAC SE VRAĆA NA MESTO ZLOČINA
Nije uobičajeno vraćati se već apsolviranoj temi, ali zbog ludila koje svakodnevno donija nove oblike i sramote koju po ko zna koji put ponovo na sebe navlačimo, ipak evo još nešto o reakcijama na britanski predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Tomislav Nikolić, Toma Grobar, potvrđuje da u izreci nomen est omen ima istine. Ime (i nadimak) govori o ličnosti. Ponižavajućim pismom Putinu – kojim kremaljskog autokratu moli da Rusija uloži veto na predlog britanske rezolucije u Savetu bezbednosti UN – Nikolić sahranjuje proevropske nade u ionako sluđenoj Srbiji. Posle ovog ispada protiv budućnosti Srbije, teško da će neko u EU više imati dilema o srpskoj politici. Njezina pritvornost je belodana. Što naravno znači spuštanje rampe Srbiji na glumatanom putu ka članstvu u EU. Manje je važno ko su inicijatori i pisci pisma, Nikolić u dogovoru sa Vučićem, savetnici iz i oko Nikolićevog kabineta, iz SANU, Patrijaršije, neko iz ruskog lobija, potpuno svejedno… Kako god, srpska kola će posle ovog ostati zaglavljena u blatu nasleđa devedesetih. Mračno nasleđe preče je od budućnosti.
Pismo koje je potom uputio britanskoj kraljici čak ne zaslužuje ni komentar, osim što njime – pored zaslužene titule podržavaoca zločina – dobijamo i oreolkomediografskog amaterskog društva.
U izjavi RTS Vučić kaže da je britanska rezolucija o Srebrenici suprotna argumentima te zemlje da cilja na pomirenje, da samo produbljuje razlike i produbljava teške emocije. „Ukoliko taj dokument bude usvojen pred Savetom bezbednosti, a Rusija ne stavi veto, Republika Srpska će znati da ima samo Srbiju, a naša zemlja da u teškim trenucima može da se osloni samo na sebe“, ocenio je Vučić, dajući osnova da je pismo Putinu Nikolićevo i njegovo delo.
U odbrani zločinačkog nasleđa devedesetih, koje ima prednost u odnosu na budućnost Srbije i realne interese njenih građana, ali i srpskog naroda u celini – poseban entuzijazam pokazuju provereni propagandisti, „Politika“ i „Večernje novosti“. Ne zaostaju ni „komercijalni“ mediji, štampani i elektronski, ali Miloševićeve uzdanice prednjače. Na njihovim stranicama smenjuju se svakakvi eksperti za nacionalne, regionalne i globalne teme, za geopolitiku i međunarodne zavere. Upozoravaju da je na Srbiju zinula i ala i vrana, da je britanska rezolucija podmukla protivsrpska ujdurma. Dakako da pozdravljaju Nikolićevo pismo Putinu.
Sa „Politikinih“ stranica Vučić poručuje da je „britanska rezolucija suprotna argumentima te zemlje da je njezin cilj pomirenje, da samo produbljuje razlike i budi teške emocije“. U istom članku u kojem Vučić objašnjava opasnost rezolucije, sveprisutni ruski ambasador Aleksandar Čepurin poručuje: „Stav o dokumentu iz Londona biće test za proveru prijateljstva svih država prema Srbiji“. Britansku rezoluciju okarakterisao je kao izmišljotinu i iskrivljenu verziju događaja koja neće doprineti pomirenju u regionu. Rusija je, kaže, po tom pitanju zauzela čvrstu poziciju i aktivno radi na tome da to pitanje bude rešeno u interesu Srbije.
U zaštiti „srpskih interesa“ – kako u slučaju sporne rezolucije propagandisti nazivaju mračno Miloševićevo nasleđe – ni „Večernje novosti“ se ne daju. I njihove stranice širom su otvorene za probrane eksperte (“Usvajanje britanske rezolucije u SB UN bilo bi fatalno po Republiku Srpsku i imalo bi katastrofalne posledice na buduće generacije i implikacije na Kosovo, smatraju ekspert odbrane na procesima za Srebrenicu u Haškom tribunalu admiral Boško Antić i lobista u Velikoj Britaniji Radomir Putniković”). To je tek delić bitke sa alama i vranama koje nasrću na Srbe i Srbiju. U međuvremenu Miloševićev ratni huškač na čelu tih huškačkih novina, huška rulju na inicijatora akcije – kojom će u Beogradu, ispred Narodne skupštine, građani koji se stide Miloševića, njegovog udruženog zločinačkog poduhvata i njihovih zločina – obeležiti godišnjicu genocida u Srebrenici.
Ne spava se ni s one strane Drine. Kabadahija iz Banja Luke koji se kocka sudbinom tamošnjih Srba, a izgleda kroji i beogradsku politiku, na partizanskoj Kozari preti da će britanska rezolucija ako se usvoji u Savetu bezbednosti, razoriti BiH.
Kako srpski narod sa obe strane Drine da ne bude sluđen, kad ga se truje sa svih strana?
(Autonomija)
